З Кувейта ў Ірак
Усходняя пустыня, гіганцкая магіла Раскінулася па ўсёй дарозе Для чалавека і аўтамабіля. На спякоце, а не на марозе Тлеюць трупы і метал іржавее. Садзіцца сонца, i цямнее Той злапомны шлях, апошнi шлях з маленькага Кувейта ў Ірак. Мноства чалавечых лёсаў, Пікапаў, танкаў, бусаў Навекi засталіся на той дарозе, На тым замагільным парозе. I не смешна, а проста жах, Бо не расце ні рамонак, ні мак, На Богам забытай шашы з маленькага Кувейта ў Ірак. Асмеліліся крылы чорныя над усходняй пустыняй летаць І пусткі яе прасторныя Сваімі бомбамі таптаць. Яны не глядзелі на сцягі белыя, На тое, што не толькі ваенныя Iдуць па той дарозе праклятай, Бясконцай і няшчаснай з маленькага Кувейта ў Ірак.
2019-12-21 10:53:34
9
1
Коментарі
Упорядкувати
  • За популярністю
  • Спочатку нові
  • По порядку
Показати всі коментарі (1)
Foxy Soul
Вельмі моцна напісана... У наш час мала хто піша на беларускай мове, мая павага вам
Відповісти
2019-12-22 07:40:52
1
Схожі вірші
Всі
Question 1?/Вопрос 1?
The girl that questions everything,is a girl that needs many answers.She wanders the earth trying to find the person that can answer her many queries.Everthing she writes has a hidden question that makes her heart ache and her head hurt.She spends days writing sad story's that she forgets her sad life.Shes in a painful story that never ends,she's in a story that writes itself.The pages in the book were filled ever so easy,because her heart wrote it for her.She spent her life being afraid,that's what made it so boring.Finding her passion was easy,but fulfilling it was the hardest part of all.Her writing may be boring and sad,but it's what keeps her sane. "She had all the questions in the word,and he had all the answers." Lillian xx
45
8
4528
Я і ніч
Поїзд падає в ніч. Це-останній ліхтар. Я і ніч. Віч-на-віч. То морозить. То жар. Ти вже, певно, заснув, Ти подушку обняв. Ти мене вже забув. В тебе тисячі справ Я від тиші глуха. Від мовчання німа. Я одна. Клич- не клич. Я і ніч. Віч-на-віч.
105
8
13175